шта̑п, шта́па (cf.шћап) m.der Stab, baculus, cf.[2]стап; хватати се у штап: кад се хоће да пресуди ко ће што почети или ко ће у чему бити први, онда се хватају у штап: један ухвати шаком доље надно штапа па други горе до његове шаке, па кад се тако ухвате сви који су одређени да се хватају, онда онај најдоњи, који се најприје ухватио, пусти штап па га ухвати горе до најгорње шаке, тако и остали сви чине; коме западне те ухвати за врх од штапа (да други већ немају за што ухватити) овај је добио.
Речник дубровачког говора
/шта̑п/ ирз.све̏ је то̑ на ду̀го̄му шта́пукаже се у невјерици да ће се неки планови брзо остварити. – Кад би ѝмали дина́ра̄, мо̀гли би и дрвена̀рију питу̀рат, ма све̏ је то̑ на ду̀го̄му шта́пу.