Српски рјечник

шти̏чица, f. Ц. г.) 1. dim. v. штица. 2. [vide 1 клис 1]; cf. ћералица.

Речник косовско-метохиског дијалекта

шти̏чица, е ж. дем од шти̏ца: Поту̏ри му једно две̑ шти̏чице да̏ ћӯти̑ пра̏во.У Br. Iv. štȉčica ж. (у Ц. Г.), ф., 1).

Речник дубровачког говора

шти̏чица ж (дем. од шти̏ца) 1. дашчица.Дјѐца се ѝграјӯ и сла̑жӯ шти̏чице јѐдну на̀ другӯ. 2. комадић било каквог дрва, дрвце.У̀шла ми је јѐдна шти̏чица по̀д нокат.