шти̏чица, е ж.дем одшти̏ца: Поту̏ри му једно две̑ шти̏чице да̏ ћӯти̑ пра̏во. — У Br. Iv. štȉčica ж. (у Ц. Г.), ф., 1).
Речник дубровачког говора
шти̏чица ж (дем. одшти̏ца) 1.дашчица. – Дјѐца се ѝграјӯ и сла̑жӯ шти̏чице јѐдну на̀ другӯ.2.комадић било каквог дрва, дрвце. – У̀шла ми је јѐдна шти̏чица по̀д нокат.