Српски рјечник

Ђо́ка, m. (ист.) Ђо́ко m. (јуж.) hyp. v. Ђорђије. .

Речник косовско-метохиског дијалекта

Ђо̑ка, Ђо̄ке̑ м. и. хипокор. од Ђо̑рђе: Код чича Ђо̄ке̑ из Слатине. У ДК. забележено у Приштини 1779 год.: Писа Милошъ боꙗџіа Ꙋсоп(шем) Ђоке.

Речник говора јужне Србије

ђока м (тур. gök atкоњ плаве, отворене боје) коњ тамне боје. „Иде ђо́ка преко ра́мно по́ље / како д̑зве́зда пре́ко ве́дро не́бо” (нар. пес.) (Левосоје).
ђо́ка м бео ован црне губице (Мали Трновац).