ја̏дан, ја̏дна, ја̏дно придј. 1. несретан, вриједан сажаљења. – На̀патијо се ја̏дан у живо̀ту! – Ја̏дан ти је о̀нӣ ко до̑ђе̄ у̀ њихове ру̑ке! 2. похаран, физички пропао. – Па̀ро̄ ми је ју̀че̄р ја̏дан. – Мо̑ра̄ш ма̏ло ви̏ше̄ је̏сти, ви̏ђи ка̏ко си ја̏дна! 3. поштапалица у разговору с неким или израз саосјећања кад се о некоме нешто говори. – Пу̀шти га, ја̏дан, нека чѝнӣ како о̑н хо̏ће! – Што̀ се о̀на, ја̏дна, толѝко̄ ми̏сли за̀ њега! – А ја̑ ти, ја̏дан, по̀вјерово̄ и до̑ му све̏ со̑лде што сан ѝмо̄ у̀ себе.
ја̏дан, -дна, -о — који пати; чешће као узречица. — Немој тако да радиш, јадан.