Ја̑зак, Ја̑ска, m. (loc. Ја́ску) 1.намастир у Фрушкој гори. 2.село код тог намастира.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ја̏закупотребљава се више као усклик, срамота: Ја̏зак да ги је!Кл. — Ја̏зак је ово̑ што се чини̑ сироти̏ње. — У В. и RJA. jàzuk. Реч је тур.jazyk прид. који се узалудно потроши, баца = им.
штета; ствар за којом се жали, ствар од које се стиди, оно што не
доликује = узв. авај.Исп.јазьк.