Српски рјечник

јѐза̑н,* језа́на, m. das Gebet, welches der türkische хоџа vom Minaret herunterruft, oratio quam docet sacerdos turcicus de turri [cf. молитва 1]: А мунаре попаст’ паучина: | Не ће имат’ ко језан учити.