Српски рјечник

1. је̏се̑н, f. (loc. јесѐни) der Herbst, auctumnus: до мртве јесени. cf. подзимак.
2. јѐсе̑н, јѐсена, m. (на Гробнику између Ријеке и Карловца) vide јасен [1] (а што се у нас зове јесен они кажу подзимак).