Српски рјечник

1. јо́ва, f. die Erle, alnus. vide јоха, cf. јелша.
2. Јо́ва, m. (ист.) vide Јово.
3. јо̀ва[*], f. у Србији значи јова што у Сријему битанга [2], т. ј. кљусе које се нађе (у селу или у пољу) без газде. [cf. ајман 2, макуп]. vide битанга 2.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Јо̑ва, Јо̄ве̑ м. и. У ДК., у с. Грачаници 1778 год.: Іѡва, Иванъ. У Приштини 1769 год.: Писа Іѡво а҃ грош Витин. (Биће да треба читати Јово Витин).