љепо̀тица, f.1.eine Schöne und ein Schöner, pulchra, pulcher [cf.пембе]: Штогођ сунце обасја земљице | Не виђесмо таке љепотице — Мртва не дам, нено, | ЉепотицеМуја. 2.ein Mädchenname, den die Schwiegertochterz. B. ihrer ledigen Schwägerin gibt. cf.[vide]златоје. 3.у једној пјесми мјестољепота: Па је посла на водицу од љепотице.