Српски рјечник

1. ћи̑, ће̏ри, f. vide кћи.
[2. ћи у загонеци cf. ћиверица]

Речник косовско-метохиског дијалекта

ћи св. да, а да, што: Ћи, та̏ко ми бо̏га, да те уда̏рим, гла̑ву ћу ти разби̏т! — О̑н ми̏сли ћи је Турчи̑н, неко му се боји̑. Тур. qi што, qim релат. зам. који, а, е, што. Ово ћи налази се и у речи белћи и бићи, бићита: Би̏ћита не̑ће дат бо̑г да̑ би̏дне кај ти̑ што вели̑ш. Тур. belqi можда, ваљда, вероватно. У Вуч. начињено од те речи би̏ћита асоцијацијом доводећи у везу израз са биће да. — У В. н.

Речник дубровачког говора

ћи̑, ће̏ри ж кћи. – Ви̏ше̄ од го̀дишта је би́ла у̏ ћери у Ко̀на̄влима.