Српски рјечник

1. ћи̑, ће̏ри, f. vide кћи.
[2. ћи у загонеци cf. ћиверица]

Речник косовско-метохиског дијалекта

ћи св. да, а да, што: Ћи, та̏ко ми бо̏га, да те уда̏рим, гла̑ву ћу ти разби̏т!О̑н ми̏сли ћи је Турчи̑н, неко му се боји̑. Тур. qi што, qim релат. зам. који, а, е, што. Ово ћи налази се и у речи белћи и бићи, бићита: Би̏ћита не̑ће дат бо̑г да̑ би̏дне кај ти̑ што вели̑ш. Тур. belqi можда, ваљда, вероватно. У Вуч. начињено од те речи би̏ћита асоцијацијом доводећи у везу израз са биће да.У В. н.

Речник дубровачког говора

ћи̑, ће̏ри ж кћи.Ви̏ше̄ од го̀дишта је би́ла у̏ ћери у Ко̀на̄влима.