Српски рјечник

ћу̀скија,* f. der Hebel, vectis. [vide озиб]. cf. полуга, ваг.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ћуски̏ја, е ж. Тур. qüsgju гвоздена полуга за разбијање или бушење; преклад на огњишту.

Речник говора јужне Србије

ћуски́ја м– ж (тур. küskü) 1. гвоздена мотка. „Те́жак како ћуски́ја.” (Врање) 2. пијанац; глупак. „Што ти зна́је тај ћуски́ја!” (Врање).