џена̑бетиџена̄бе̏т, џена̄бе̏там.обешењак, поганац: То је она̑ј Ди̑мкин џена̑бет учини̏јо. — Врло је џена̑бет чо̏век(тј. поганац). — У RJA. ǵenábet м.Арап.ǵenabet им. све оно што чини да се човек
упрља.Тур.врста псовке за прекор.
Речник говора јужне Србије
џенабе́тм(ар.)(тур.cenabet)свађалица; напрасит човек.„Козјодо́лчани џенабе́т љу́ди, на сва́ки собо́р сва́ђа”(Трговиште).
Речник говора Прошћења
џена́бет, -а, м. — поганац, неваљалац, таксират. — Оно је дијете велики џенабет.