Српски рјечник

гвоздѐња̑к, гвоздења́ка, m. 1. котао од гвожђа, eisener Kessel, crater ferreus. [cf. котлача]. 2. гвозден буздован: узе кадија гвоздењак, те удари Мују над прдењак. cf. оклицнути.