Српски рјечник

ко̀тао, тла m. 1. der Kessel, cacabus. [cf. бакрач; котлача, гвоздењак 1]. 2. Ц. г.) ракијнски котао vide казан [1].

Речник косовско-метохиског дијалекта

кота̏о, ко̏тла м. бакарни суд у коме се вари, греје каква течност, вода и сл., бакрач: Сас котло̏ве но̏су во̏ду.Цр̑но кај кота̏о.Ва̄ри̏ли смо пу̑н кота̏о ти̏кву, мле̑ко.У В. ко̀тао, тла м., 1); у RJA. kòtao, kòtla м., а.