Српски рјечник

џа̏ба , *  f.
1.
  in der Redensart :     џаба  ти (џаба му) то , т. ј. на част ти то , ich schenke dirs .
2.
  дати џабу . Код Турака је обичај да гдјекоји кад дођу у кавану заповједи кавеџији те да каву свима који се нађу у кавани, па он сам плати; и то се каже дао  (или платио ) џабу . Кад који плати џабу, онда кавеџија виче џаба ! кад даје људма филџане с кавом, а ономе који је платио да најпослије, и рече му вала  (а не џаба) .

Речник косовско-метохиског дијалекта

џа̏ба  прил.   на поклон, што се даје за љубав или севап, без пара :   Не̏ка ти је џа̏ба !  —   У механи кад се људи часте, механџија приносећи част рекне: Џа̏ба  од Милу̑на (или како се већ зове онај који част даје) . — У RJA. ǵȁba   прил. Тур.   ǵabe  или ǵaba   бесплатно.   Исп.   бадја̑ва

Речник говора Прошћења

џа̏ба , прил.  — узалуд.  —   Џаба ми прича кад ме не слуша.