џа̏ба,* f.1.in der Redensart: џаба ти (џаба му) то, т. ј. на част ти то, ich schenke dirs. 2.дати џабу. Код Турака је обичај да гдјекоји кад дођу у кавану заповједи кавеџији те да каву свима који се нађу у кавани, па он сам плати; и то се каже дао (или платио) џабу. Кад који плати џабу, онда кавеџија виче џаба! кад даје људма филџане с кавом, а ономе који је платио да најпослије, и рече му вала (а не џаба).
Речник косовско-метохиског дијалекта
џа̏ба прил.на поклон, што се даје за љубав или севап, без пара: Не̏ка ти је џа̏ба! — У механи кад се људи часте, механџија приносећи част рекне: Џа̏ба од Милу̑на (или како се већ зове онај који част даје). — У RJA. ǵȁbaприл. Тур.ǵabe или ǵabaбесплатно.Исп.бадја̑ва.
Речник говора Прошћења
џа̏ба, прил. — узалуд. — Џаба ми прича кад ме не слуша.