Српски рјечник

1.   ва̏ла , f.   Конављу )   као   увала  или vide   дубодолина .
2.   ва́ла  [ фала ], f.   vide   хвала .

Речник косовско-метохиског дијалекта

1.   ва̏ла , е  ж.   материја као тил разне боје од танке свиле, тил, рубац, којим девојке и младе жене повезују главу.   Иначе кад се шаљу свадбени дарови обично се ва̏лом  покрију :   Сас ва̏лу  покри̏ли та̏блу сас да̏рове.  — У В. и у Br. Iv. н. са овим значењем.
2.   ва̏ла   за појачавање тврђења или одрицања :   Ва̏ла , да знам да ћу гла̑ву изгуби̏т нећу се повра̄ти̏т.  — Не̏ ва̏ла , ма̑јко, немо̑ да ви̏чеш ти̑.   Пећ.  — Ва̏ла  не̑му а̏јер.   Мир.  — Дра̄го̏ ји, ва̏ла .   НСБ.  — Ва̏ла  су се пӯди̏ли сву но̑ћ.   НСМ.  — Ада̏, ва̏ла .   Буг.  — Ва̏ла , бе̏љи мно̏го до̏бро.
3.   вала̑   значење као и код претходне речи :   Е вала̑ , то не може би̏т.   БП.  — Јок вала̑ , ја то нем у занат.   Мир.  — Ја вала̑ .   Мир.  — Одма вала̑ , они̑ деки̑к.   Буг.  — Вала̑  не̑ћу.   Буг.  — Јо вала̑ , истином чини̑ а̏јер.   Расн.  — Не̏ћу вала̑  бе̏љи.  — Вала̑  о̏сму у̏зео са̏д.   ГСуд.  — Е вала̑ , ја за ви̏ше ти не мо̏гу да̏т.  — Вала̑  пу̏че кај гра̑ња.   Гојб.  — Вала̑  са̏ге не зна̑м ништа.  — Вала̑ , бре Раде̑нко.   Расн.  — Те̏ке до̏ста вала̑  гр̑дан.   Прил.  — Рече ђаво: вала̑ , ти мене превари.   Гојб.  — Поче̏кај ме вала̑ , сал док оти̑днем до ку̏ће.   Гојб.  — Вала̑  си се нака̏пао.   Буг.   Од арап.   vallahi , постало од ve + allah  у заклетви: Бога ми, имена ми божје̑г .  — У В.   3   ва̀ла̑  (ва̏ла̑)!   У Br. Iv. 3. vàlȃ  (vȁlȃ).
Ва̑ла , Ва̄ле̑  м.   и. :   Ва̑ла  стре̄мџи̏ја из Приштине.

Речник дубровачког говора

ва̏ла  ж  ( тал.   valle ) увала између двије обале или два брда.  –   Ва̏ла од Ла́пада је ва̏зда би́ла по̏зна̄та по̀ спјаџи от пржѝна̄те̄.
у̏вала  ж  (и: ва̏ла ) дио обале гдје море дубље задире у копно.  –   Од не̏времена смо се скло̀нили у јѐдну у̏валу на Ло̀круму.

Речник говора Прошћења

ва̏ла , -е̄ , ж.  — увала, долина.  —   Ено говеди у вали.
ва̀ла̄ , прил.  — доиста, заиста.  —   Вала нећеш да си ме родио.