1.
ва̏ла
,
е
ж.
материја као тил разне боје од танке свиле, тил, рубац, којим девојке и младе жене повезују главу.
Иначе кад се шаљу свадбени дарови обично се
ва̏лом
покрију
:
Сас
ва̏лу
покри̏ли та̏блу сас да̏рове.
—
У В. и у Br. Iv. н. са овим значењем.
2.
ва̏ла
за појачавање тврђења или одрицања
:
Ва̏ла
, да знам да ћу гла̑ву изгуби̏т нећу се повра̄ти̏т.
—
Не̏
ва̏ла
, ма̑јко, немо̑ да ви̏чеш ти̑.
Пећ.
—
Ва̏ла
не̑му а̏јер.
Мир.
—
Дра̄го̏ ји,
ва̏ла
.
НСБ.
—
Ва̏ла
су се пӯди̏ли сву но̑ћ.
НСМ.
—
Ада̏,
ва̏ла
.
Буг.
—
Ва̏ла
, бе̏љи мно̏го до̏бро.
3.
вала̑
значење као и код претходне речи
:
Е
вала̑
, то не може би̏т.
БП.
—
Јок
вала̑
, ја то нем у занат.
Мир.
—
Ја
вала̑
.
Мир.
—
Одма
вала̑
, они̑ деки̑к.
Буг.
—
Вала̑
не̑ћу.
Буг.
—
Јо
вала̑
, истином чини̑ а̏јер.
Расн.
—
Не̏ћу
вала̑
бе̏љи.
—
Вала̑
о̏сму у̏зео са̏д.
ГСуд.
—
Е
вала̑
, ја за ви̏ше ти не мо̏гу да̏т.
—
Вала̑
пу̏че кај гра̑ња.
Гојб.
—
Вала̑
са̏ге не зна̑м ништа.
—
Вала̑
, бре Раде̑нко.
Расн.
—
Те̏ке до̏ста
вала̑
гр̑дан.
Прил.
—
Рече ђаво:
вала̑
, ти мене превари.
Гојб.
—
Поче̏кај ме
вала̑
, сал док оти̑днем до ку̏ће.
Гојб.
—
Вала̑
си се нака̏пао.
Буг.
Од
арап.
vallahi
, постало од
ve
+
allah
у заклетви:
Бога ми, имена ми божје̑г
.
—
У В.
3
ва̀ла̑
(ва̏ла̑)!
У Br. Iv. 3.
vàlȃ
(vȁlȃ).
Ва̑ла
,
Ва̄ле̑
м.
и.
:
Ва̑ла
стре̄мџи̏ја из Приштине.
ва̏ла
ж
(
тал.
valle
)
увала између двије обале или два брда.
–
Ва̏ла од Ла́пада је ва̏зда би́ла по̏зна̄та по̀ спјаџи от пржѝна̄те̄.
у̏вала
ж
(и:
ва̏ла
)
дио обале гдје море дубље задире у копно.
–
Од не̏времена смо се скло̀нили у јѐдну у̏валу на Ло̀круму.
ва̏ла
,
-е̄
,
ж.
—
увала, долина.
—
Ено говеди у вали.
ва̀ла̄
,
прил.
—
доиста, заиста.
—
Вала нећеш да си ме родио.