Српски рјечник

Дра̀гић , m.
1.
  Mannsname , nomen viri .
2.
 [ драгић ]   (ст.)   als   dim. v. драги :   Драг драгићу ,   Јово Кујунџијћу ! | Јал’ ме проси, јал’ ћу сама доћи .

Речник косовско-метохиског дијалекта

Драгић , а  м.   и. забележено у ДК. 1762 год. :     Причићи селѡ – кꙊћа Ѳомашевића: поса Драгић и Ракић. ·і҃· гроша.  — У B.   Дра̀гић  м. 1) .