Српски рјечник

1.   ба̏ба , f.  ( gen. pl.   ба̑ба̑ )
1.
очина или материна мајка ,   die Grossmutter , avia . [ cf.   стара   2 ].
2.
  стара жена ,   altes Weib , vetula . [ cf.   стара   1 , старица ].
3.
  у   Дубровнику    се свака   дојкиња    и дадиља    зове баба , макар била и дјевојка од 12 година ,   die Amme , Kindsfrau , nutrix , ancilla curans parvulos .
4.
  многи муж зове своју жену [2] бабом,  ако и није стара .
5.
  гдјекоји и за пуницу [1]  реку : моја баба , die Schwiegermutter , socrus .
6.
 [ Баба ]   планина у   Србији    између   Ниша    и   Параћина    [близу Мораве    изнад села   Лешја , у   срезу параћинском   округа моравског ] ,   ein Berg in Serbien , mons Serbiae .
7.
 [ Ваба ]   ein Berg in der Herzegowina , mons Hercegovinae .
8.
  превести бабу , кажу дјеца кад баце малу плочицу од камена преко воде, али је тако баце да одскаче поврх воде .
2.   ба́ба [*] , m.   ( ист. )   vide   бабо .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ба̑ба , ба̄бе̑  м.   деда, очев отац, неки пут ста̏ри ба̑ба, али у том случају ако није прадед, онда значи да дотични зове бабом оца, па за разлику деда зове ста̏ри ба̑ба . Арн.   ба̑ба отац : Diȃļi bȃbes   татино дете .  И турски   baba   отац , али и старац , чича ,   фиг. ваљан, добронамеран, добар човек . — У В. 2.   ба̀ба .

Речник говора јужне Србије

ба́ба  ж   дечја игра с каменчићима   ( Радовница ).

Речник дубровачког говора

ба̏ба  ж
1.
  жена која помаже приликом порођаја, примаља.  –   Ѝмала је баба Па́вле око три́десети го̏дӣна̄ ка(д) се на̏ш Бра̑нко ро̀дијо.
2.
  пржена смјеса од јаја, хљебних мрвица и мало брашна.   Ако о̀стане̄ јо̏ш ја̑ја, учѝни ми ба̏бу.