Српски рјечник

берѝћет , *  m.
1.
vide   љетина :   Бије се као ала с берићетом .
2.
  das Gedeihen , incrementum , successus , vide   напредак , cf.   срећа : Да Бог наспори и берићет  учини!

Речник косовско-метохиског дијалекта

бери̏ћет , бериће̏та  м. плод људског рада у пољу, божја благодет, летина; благотворна киша : Како ли је бери̏ћет  ове̑ го̏дине на те̑ стра̑не?  — Бе̑ше ве̏лика су̑ша, па да̏де господи̏ни Бо̑г једа̑н бери̏ћет  те све о̏живе.   Од арап.   bereqet  им. = божје давање; обиље; благослов; срећа; корист .  — У В.   берѝћет  м.   У RJA. bеrìćet  м.       У ДК. берећет  и берићет:  год. 1763   Долак селѡ, писа Богћ п(оловницу) п(шенице) своемꙋ домꙋ за берећет .       1780 год. на једном месту стоји написано:   Писа Іѡаннь   (из села Мојстира)  ·а҃· грош спомен себе и домꙊ ѡпщемꙊ за берићете .

Речник говора Прошћења

бери́ћет , , м.  — обиље, изобиље, добар род, срећа, напредак.