Српски рјечник

бра̀ни̑к , брани́ка , m.
1.
  у пушке одоздо што покрива обарачу ,   der Bügel , cf.   стража   [3] .
2.
vide   усперица .
3.
 [ vide   забран .]

Речник косовско-метохиског дијалекта

Браник , а   и. с.       у ДК. записано 1778 год.:   село Браник .

Речник говора јужне Србије

Брани́к  м   шума у Малом Русцу.

Речник говора Прошћења

бра̀нӣк , -и́ка , м.  — шума у којој се брани стоци да залази и пасе.