Српски рјечник

за́бран , m.   ein gehegter oder auch offener Wald , in dem der Holzschlag verboten ist , silva septa . cf.   забрана   [1] , браник   [3] , [ брањевина , брањеница ], дубрава   [2] ; шума   [1] .

Речник говора Прошћења

за́бран , , м.  — ливада или шума у којима је забрањено стоци да залази.  —   Не дај говедима у забран, казниће те шумар.