Српски рјечник

ва̀ган , m.
1.
  мјера житна ,   ein Getreidemass , mensura .
2.
  Херц. )   чанак ,   eine hölzerne Schüssel , scutra lignea , cf.   [vide]   здјела : Ђе се свекри котлом бију, | А свекрве ваганима .

Речник косовско-метохиског дијалекта

вага̑н , вага̏на  ср.
1.
  заструг, дрвени суд са заклопцем у коме се носи сир, кајмак или пребрани пасуљ, кад се иде на пут .
 —
2.
дрвени суд са заклопцем у ком се чува, млевена кава .
 —
3.
  У ДК. 1782 год. тако се зове некаква мера за жито:   Писа Радое ваган ж (ита) . —   1774 год.: Писа Іѡвань вагань ж (ита).
 — У В.   ва̀ган м.   1) , Br. Iv. vàgan  м.

Речник говора јужне Србије

вага́н  м   дрвена или земљана иосуда за воду и др.   ( Врање ).

Речник говора Прошћења

ва̀ган , , м.  — дрвена округла посуда, из које се некада јело.