РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

гу́ја , f.
1.
  die Schlange , serpens . cf.   [vide]   змија . Срби приповиједају да се гуја звала краса  и да је имала ноге док није   Јеву  била преварила (а једни кажу: први пут човјека ујела), па је онда Бог проклео, те јој нестало ногу и стала се вући на трбуху. Једни пак мисле да она и сад има ноге, па их крије, и да би их показала кад би се жива у процијепу припекла к ватри, али ко би их видио, одмах би умр̈о. Која се гуја види послије јесењега Крстова дне, за ону се каже да је ујела какво чељаде, па је земља не прима у се . — Крије као гуја  ноге ; Пишти као гуја  у процијепу ; Гују  за реп не би извукао (тако је густа честа или трњак) ;  Превари се, уједе га гуја .
2.
  (по зап. кр. )   vide   глиста .

Речник дубровачког говора

гу́ја  ж
1.
  глиста.  –   Бли̏јед си ко кр̏па; да не̑ма̄ш гу́ја̄ у̀ сто̄нку?
2.
  у значењу змија кад се односи на злу, подмуклу жену.  –   Гу́ја је то̑! Ко̀ зна̑ што̀ ти о̀на сну̏је̄?

Речник говора Прошћења

гу́ја , -е̄ , ж.  —
1.
змија.  —   Чувајте се ђецо да вас из овога трња гуја не уједе.
2.
  зла и подмукла особа.  —   Боже мили, гуја ли је!