змѝја, f. (pl.зми̏је, зми́ја̑) die Schlange, serpens. cf.гуја[1], [краса, непоменица, окаменица, поганица1].Змији на реп стати (т. ј. доћи близу зла). Змију у њедрима носити (кад онај коме се чини добро човјеку зло мисли). Змијо шарена! (рече мати дјетету кад га жалећи кара); може бити да је на ово налик и оно што је Бановић Страхиња казао своме сужњу: Ропче моје, змијо од Турака — А обадвоје може бити да је сродно с онијем што се пјева и приповиједа како је нека жена змију родила, од чега је по свој прилици постала и она пословица: Ако је и змија, од срца је. — Која се змија по јесењему крстову дне нађе, за ону се мисли да је ујела како чељаде, па је земља у се не ће да прими. Жесток као змија између госпођа.