Српски рјечник

1.   до̀бри̑ћ , добри́ћа , m.   Боци )   vide  [ пришт ] злић   1 .
[ 2.  [ До̏брић , m.   село у <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Јадру    (у Србији ) ; види   s. v.   Жича   1 .]

Речник косовско-метохиског дијалекта

Добрић  м.   презиме једне арнаутске породице у селу Мокромаљу, у општини обрињској, у срезу дреничком .  — У RJA. Dobrić  м. презиме.

Речник дубровачког говора

до̀брӣћ , -и́ћа  м   каже се за зло, неподношљиво дијете (мушко), али и за одраслу мушку особу таквих особина.  –   О̀нӣ мо̑ј до̀брӣћ се пе̏о на ко̀шћелу, па по̑ и сло̀мијо ру̑ку.