Српски рјечник

ду́нда, f. hyp. v. Дундара: Проведоше Дундару | Кроз зелену дубраву, | Питали је сватови: | „Кам’ ти, Дундо, дарови?“

Речник косовско-метохиског дијалекта

ду̑нда, е жен. чељаде више него обично пуно и једро: ду̑ндо дебе̑ла! — У В. ду́нда ж. , RJA. dúnda ж.

Речник говора јужне Србије

ду́нда ж врста крупне жуте шљиве. „И́ма да пече́м раки́ју од сли́ве, од ду́нду и говеђа́чу” (Драгобужде).

Речник говора Прошћења

ду̑нда, -е̄, ж. — пуначка, дебела женска особа.