РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

кра̏јина , f.
1.
  die Grenze , finis , cf.   [vide]   међа   [1] : Којино је био десно крило | Ц’јеле   Босне  и њене крајине .
2.
Крајина Неготинска један комад земље између   Тимока ,   Дунава ,   Кључа    и   Поречкијех плинина . У   Крајини    (онуда људи не кажу Крајина Неготинска , него само   Крајина   : јер они и не чују да има   Крајина   и у   Босни , као ни Бошњаци што не чују за ову   Крајину ) има око педесет села, али нијесу сва Српска, него има и Влашкијех. Србљи у Крајини говоре:   зајац , оцат , жељезо , грнац , дрее    (хаљине), грајати    (мјесто говорити), кожина    (мјесто кожа), ни    мјесто нам,    н. п. да ни   си ти жив, господару (мјесто да си нам   жив) и т. д. У Крајини је варош (и мали градић, што је зидао Пасманџија )   Неготин    (два сахата од Дунава   и од   Тимока ), старе зидине   Праово    (на Дунаву ), извор   Царичина    (од прилике сахат и по од Дунава , и мало мање од   Неготина ), ријека   Замна , мала варошица (са старим зидинама) Брза паланка    (на Дунаву , на међи Крајине и   Кључа ), и два намастира:   Вратна    и Букова    ( Букова   је мали намастирић баш код   Неготина ). Од   Царичине    до   Праова   налазе се прокопи испод земље, куда је некад вођена вода на   Праово ; људи онуда приповиједају, да су до скора налазили и чункове од олова и растапали на танета пушчана. Ниже   Царичине   имају зидине од некакве старе цркве: онуда људи приповиједају да је ондје погинуо   Краљевић Марко   (кад су се Турци били с Власима), и да му је она црква била начињена на гробу. Од југозападне стране међи Крајина    с   Кључем    ( Кладовском нахијом ). У   Кључу   има око тридесет села али данас нема ни једнога Српског, него су све Влашка, а имена села сва су Српска, н. п. Грабовица, Каменица, Врбица, Остров гол    и т. д. У   Кључу   је варош и мали градић   Кладово    на   Дунаву ; с горњу страну   Кладова   знаду се до воде некакве старе зидине, а ниже   Кладова   (око по сахата далеко) знаду се на суху (особито из Влашке стране) зидине од Трајанова моста , о којему људи онуда још приповиједају којешта. Обадвије су ове кнежине биле султанијине, и за то су некако од старине остале те у њима нијесу судили Турци, него Српски кнезови (приповиједа се да су такови ферман од цара имали да не смије Турчин с поткованим коњем наступити на ту земљу). Крајински је кнез сједио у Неготину , а од   Кључа    у   Кладову    (нигдје у Србији , ни у   Босни , ни у   Херцеговини   под владом Турском нијесу кнезовали варошани сељацима, до ту). Крајински је кнез бивао од кољена   Карапанџића , а од   Кључа   се мијењао често. Ти су кнезови купили порезе и остале данке, па су новце (колико је било одређено да се даје султанији) давали бегу, који је долазио из Цариграда    и сједио у   Кладову , а бег је слао у   Цариград .
3.
  Крајина у   Босни  на Хрватској граници , Türkisch-Kroatien .
4.
  у   Боци   Новска Крајина .
5.
  der Krieg , bellum  [ vide   1   рат ]: Ој крајино ! крвава аљино! | Крвав био, ко те завргао .

Речник косовско-метохиског дијалекта

Крајина  ж.   и.   У ДК. забележено у Призрену 1766 год.:   Ѡ҃ц Павл, мати Краина . — У В. овог значења нема код речи кра̏јина  ж., тако исто и у RJA.