(у Ц. г.) der Stein, lapis, cf.[vide][1]камен[1]: ударио га кршем; диже крш да га удари.
3.
(у Србији)das durch ausgetretenes Wasser Angeschwemmte, adluvio (?) [cf.окршањ, олош]: Снијела вода шушањ па начинила крш (кад ко каже да је с ким род, а не зна се по чему).
Речник косовско-метохиског дијалекта
кр̏ш, ам.шиљасто голо природно камење на планинама: Кај ђаво из кр̏ша. — Испод Го̄јбу̑љског Кр̏ша. — и. п. код с. Жиливоде у општ. прилушкој. — Крш Сагоњевскии. п. код с. Грабовца, у општ. прилушкој. — У В.кр̏ш, кр̀ша м., 1.).