РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

мо̑ћ , мо̏ћи  f.
1.
  die Kraft , vires .
2.
  Јами мртве прћије, већ држи за моћ  (   у   Сријему  приповиједа се у шали да је казао Хрват своме другу, који је вукао за уздице кад им се поплашио коњ у таљигама, на којима су сједили )   т. ј. за реп .

Речник косовско-метохиског дијалекта

1.   мо̑ћ , мо̏ћи  ж.   снага :   Изгуби̏јо сам и снагу и мо̑ћ .  — Не̑мам мо̏ћи  ни пре̏ко две сла̑мке да преско̏чим.  — У В.  и RJA.   mȏć , mо̏ći  ж.
2.   мо̏ћ , мо̏гу  несвр.   у одреч. облику значи осећати се слабим :   Ич не мо̏гу   (т. ј. болестан сам).  — Неку бе̑ду нешто и̏ч не мо̏же .

Речник дубровачког говора

/   мо̏ћ   /   изр.   мо̏ћ с не̏кӣм   бити раван некоме, моћи се мјерити с неким.  –   Ко̏ мо̏же ш њи̏ма ка(д) су пу̏ни дина́ра̄!   нѐ мо̏ћ не̏кога   не трпјети некога, не подносити некога.  –   О̀на ми је сѝмпатика, ма ње̏га ни̏ка̄ко не мо̀гу.   ра́дит (чѝнит) што мо̀гу и не мо̀гу   радити нешто и преко својих материјалних, физичких и других могућности.  –   Чѝнили су му све̏ што мо̏гӯ и нѐ могӯ са̏мо да га контѐнтају.