Српски рјечник

му̀са̑ф,* муса́фа, m. vide алкуран [коран] и ћитап: [Цар окупи хоџе и кадије, | И дервише Турске књижевннке, | Те мусафа на руке узеше, | Бога моле Турци за три дана].

Речник косовско-метохиског дијалекта

муса̑ф, о м. књига из које су некад у Вучитрну Турићи у школи учили читати: Арап. mushaf спис из листова састављен куран. У В. му̀са̑ф, муса́фа.