Српски рјечник

1.   о̀гњи̑ште , n.   der Feuerherd , focus .
2.   о̀гњиште , n.   Ц. г. )   der Boden des Flintenlaufs , fundus teli glandarii . cf.   хазна   [2] , курјук   [3] , торна .

Речник косовско-метохиског дијалекта

огњи̏ште , а  ср.  — У В. и у RJA:   ògńîšte  ср.

Речник говора јужне Србије

огњи́ште  с   место на њиви где се сади поврће.   „Посади́ја сам педесе́т огњи́шта гра”   ( Доње Жапско ).

Речник говора Прошћења

о̏гњӣште , , с.  —
1.
мјесто у колиби или кући гдје се ложи ватра.
2.
  кућа, пребивалиште.  —   Нећу да идем са мога огњишта.