Српски рјечник

о̀на̑ј , о̀на , о̀но ,   jener, jene, jenes , ille, illa, illud . [ cf.   они ].

Речник косовско-метохиског дијалекта

она̑ј , она̑ , оно̑   показ. замен. 3. лица јед. :   Оно̑  ве̏че ја дођȍ.   БМ.   (т. ј. прекојуче).  — Онȍ  вече (прекојуче).   Пећ.  — Онȍ  вечер су поста̏вили.   Пећ.  — Онȍ вечери.   БП.  —   Ген. м. и ср. онȍга , ж. оне̑ , оне̑јзи :   У оне̑јзи  (т.ј. код ње̑).  —   Дат. м. и ср. оно̑м , онȍме  и онȍму , тако и лок.  —   Дат. ж.   оно̑јзи .  Пeћ и оне̑јзи .  —   Ак. ж.: ону̑ :   Ону̑  ни размӣну̏ше.   БП.  —   Инстр. м. и ср.   они̑м  и ж. оно̑м .   Мн.: ном. м. и ср.   они̑ , она̑ .  —   Ген. за сва три рода:   оне̑ , они̑  и они̑ја .  —   Дат. за сва три рода:   онȅма  и они̏м .  —   Ак. ж:   Оне̑  —   Инстр. за сва три рода:   они̏ма  и онȅма .  — У В. и у RJA.   ònа̑ј , ònȃ , ònȏ зам.

Речник говора јужне Србије

она́ј   она .   „За́посли ли се она́ј же́на?”   ( Прешево ).