пе̄рчи̑н, пе̄рчи̏нам.Исп.куце̑љ, курјук који су некад људи носили на врх главе: Искочи̏ло ми је на вр̏ пе̄рчи̏на. — По̏боде се на вр̏ пе̄рчи̏на. — Па̏де на пе̄рчи̑н.Све су ово изрази у преносном смислу који се сада употребљавају у значењу: погинути, посрнути, пасти. — Шче̏па га за пе̄рчи̑н. — Тур.perčem им. и значи поред овога што значи код нас још и грива коњска, лавовска. — У Revue histor. pub. par l’Institut d’historie turc, бр. 28, стр. 42 у тексту из 15 в. стоји написано:perčin. У В. и у RJA. 1. pèrčîn, perčína м.
Речник говора јужне Србије
перчинм(перс.)(тур.perçem)највећа шарена пера у репу петла(Широка Планина).
перчи́нмметлица на кукурузној стабљици(Струганица).
Речник говора Прошћења
пѐрчин, -а, м. — људска коса. — Ошишај та перчин, дугачак ти је.