РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

1.   Ко́са , f.   hyp. v.   Косана .
2.   ко̀са , f.  ( acc.   ко̏су )
1.
  die Sense , falx foenaria .
2.
  ћурчијнска коса , das Abzieheisen .
3.
  die Haare , capilli  [ cf.   власи   1 ; перчин ]; би ми уз косу , zuwider .
4.
  eine Art Berge , montis genus : отишао уз косу , косом ; Како вију по косама  вуци  — [ cf.   2   била , било   1 ].

Речник косовско-метохиског дијалекта

1.   ко̏са , е  ж.
1.
  справа којом се коси трава .   Нгр.  се каже ή κόσα, ή κοσάρα   ср̑п .  —
2.
мера за ливаду :   Имамо два̏јес ра̑ла земље̑ и ка̑ једно три ко̏се  места за лива̏ду.  — У В. 2   ко̀са  ж.   и у RJA. 1. kòsa  ж., а. и с.
2.   ко̏са , е  ж.   длаке на човечијој глави :   Цр̑на гу ко̏са  кај га̑рван, кај зи̏фт.  — Сапле̏ла ко̏су  у куце̑љ.  — Ко̏са  ти се је̑жи кад ти казу̏је како је би̑ло.  — Није ти, би̏ћита, ко̏са до ка̏мена   (љута невоља).  — Што си узвӣле̏ла кај да ти је ко̏са до ка̏мена ?!  — Ја ћу пола̏ко, није ми ко̏са до ка̏мена .  — Ко̏са  ти изгорела!  — У RJA. 2. kòsa  ж.

Речник дубровачког говора

ко̀са  ж   бијели дио ткива у месу који се суче.  –   На́род вје̏рује̄ да ко̀са по̀ма̄же̄ ра́шће̄њу ко́са̄.