планѝна , f.  ( acc.   пла̏нину , pl.   пла̏нине , плани́на̑ )   der Bergwald , saltus , mons silvosus . cf.   гора   [1]   [2]  [ шума   1 ].

плани̏на , е  ж.   а)   шумом обрастао, обично, брдовит предео :   Отиша̏о у плани̏ну  за др̏ва.  — Пла̏нина   (ген. мн.) . — По плани̏не   (лок. једн.) .  —   б)   Барељ планина ,   име једне планине код с. Бајгоре у општ. шаљској. .  —   в)   Госпођа Планина ,   име једног потеса код с. Грабовца у општини прилушкој.  — У В.   планѝна  ж. (ак. пла̏нину , мн. пла̏нине , плани́на̑ ) .