РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

пло̏ча , f.
1.
  eine Platte , lamina .
2.
vide   потковица .
3.
  ћурчијнска, на којој се коже тегле .    [ Плоча ]
4.
Цеклинско око    у   језеру Скадарскоме , nom. prop.   eines Fischfangs .

Речник косовско-метохиског дијалекта

пло̏ча , е  ж.   пљоснат камен без обзира на величину .  — обично потковица коњска :   Ба̄ци̏јо пло̏че   (т. ј. цркао коњ, фиг. и подругљиво каже се и за непријатеља кад умре) . И тур.  та фраза исто тако: Na`llari atmak и na`llari diqmek црћи, липсати .  —   У ДК. као да значи надгробни камен   ҂ѱ҃ꙁꙃ., село Мелаѧ: Писа Милосава плочꙊ себе за з (дравље)     исто тако: ҂ѱ҃ꙁз фр (фебруара)   к҃з., село Плакаѡница. Писа Никола є҃ грош. ѡпщемꙊ (ваљда дому)за з(дравље), плочꙊ Маріа .   1777 год. у с. Леочини: Писа бл. Стоꙗ плочꙊ . — У В.   пло̏ча  ж.

Речник говора јужне Србије

пло́ча  ж   равна стена; земљиште где се појављују плоче од камена   ( Горњи Старац ).

Речник говора Прошћења

пло̏ча , -е̄ , ж.  —
1.
пљоснати камен.  —   Макни ову плочу из ливаде.
2.
  пљоснати камен у огњишту.  —   На плочи се хљеб пече.
3.
  фиг. кућа, дом.  —   Нећу ја са моје плоче да селим.
4.
  потковица за коње.  —   Пошто су, знаш ли, коњске плоче?