РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

1. по̏га̑н, f. der Unflath, stercus [vide говно]: иди, погани једна!
2. по̀ган, а, о, adj. unrein, pollutus, impurus. [cf. пексин, тужљив.]

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. по̏ган, а м. и по̏гани ж. измет: По̏ган до по̏гана. — Од по̏гани се не може да прође. — У В. 1 по̏га̑н ж.
2. пога̑н, пога̏на, пога̏нo прид.прљав, нечист: Пога̏не ми ру̑ке (т. ј. неопране). — Пога̑н адет и̏ма. — Мло̏го му је пога̑н та̄бија̏т. — Пога̏но ме̑со(срамотни делови човечјег тела).: Ви̏ди му се пога̏но месо. — У В. 2 по̀ган, а, о.

Речник говора Прошћења

по̏ган, -и, ж. — 1. ништаван човјек, ништавчина, али се и малом дјетету каже. — „Ћути, погани, једна“. 2. људски измет. — Нагазио сам неђе на поган.