Српски рјечник

ре̑п , m.  ( loc.   ре́пу , pl.   ре̏пови , репо́ва̑ )   der Schwanz , cauda  [ cf.   курјук   1 ; моћ   2 ]: Плаши се од репа .   У репу  нож сломити . Подавиј реп  пода се . П ривезати коме реп .   За њим се вуче реп ! Бржи од репа .   Оглобио их на пасји реп .

Речник дубровачког говора

ре̑п   1 , ре́па  m   мн.   ре̏пови   животињски реп . изр.   ко ш чи̏рон (ра̏ном) на ре́пу   каже се кад је неко врло осјетљив па се с њим мора пажљиво опходити.  –   Мо̑ра̄ш ш њи́ме за̀ свакӯ ства̑р ко ш чи̏рон на ре́пу.   ста̏т не̏кому на̏ ре̄п   замјерити се некоме.  –   Ако ћеш би̏т ми́ран, нѐмо̄ј ко̀му ста̏т на̏ ре̄п!
ре̑п   2 , ре́па  m   мн.   ре́пи   комад подеране одјеће или сувишна ствар у кући.  –   Пу̏на ми је ку̏ћа ре́па̄!