Српски рјечник

ру̑б, m. 1. Хрв.) као бијела повезача, што кршћанке носе на глави. 2. Ц. г.) vide шав.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ру̑б, а м. ивица швом опточена да се не би платно осипало. Зли̑ ру̑б (тј. потшав).У В. ру̑б м. 2), али ипак има разлика у значењу .