Српски рјечник

ру̏шпа   [*] , f.  ( pl. gen.   ру̂шпа̑ ) ру̀шпија   [*] , f.  ( pl. gen.   ру̂шпи̑ја̑ )   ein venetianischer Daufaten ,  (   zecchio ) ducatus Venetus . [ cf.   цекин , шљивак   2 ]

Речник косовско-метохиског дијалекта

ру̏шпа , е  ж.   врста старинског новца од меког злата, употребљавају га жене за накит, нарочито у обоцима. Није турски новац . Слепи миш, кртица, кад се хоће да употреби за врачање, ваља да се закоље „сас ру̏шпу “.   У једном тур. документу из год. 1150 (1737):   Alti juz frengi rušpe  altuni   (тј. 600 франачких рушпа  дуката).  — У В.   ру̏шпа  ж.