Речник косовско-метохиског дијалекта

сарандар, а м. нека врста задушнице, прилог у новцу или каквом предмету који се да цркви са извесном наменом, напр. ради помена кога покојника или за здравље некоме. Исп. саландар. У ДК. помиње се на много места: Пећ, ҂аѱ҃ов.: Писа бл҃г Арсеніе и Ћорћіе сти сарандар ꙋс(опшему) Радою. Писа Марѳа сарандар а҃ доламꙋ ꙋс(опшему) Алеѯію. Исте године у Ђураковцу: Писа Стефан ст҃и сарандар ѡпшщемꙋ домꙋ за здравіе и ꙋс(опшим) Стоикꙋ и Дмитрꙋ и Радованꙋ.