сала̀нда̑р, ланда́ра, m. das Almosen an die Kalugier auf 40 (von σαράντα) Tage Todtengebet, zwischen Ostern und Himmelfahrt, inferiarum genus.
саландар,
а м. Исп. сарандар:
У ДК. 1770 год. има записано: Селѡ Никѡлица, писа бл҃г Стефан кꙋюнџіа, саландар, си реч е҃ гроша ꙋ ѡцꙋ Николе. —
У В. сала̀нда̑р,
ланда́ра м., али је значење код њега специјално.
Исп. проскоми̑дија.