Српски рјечник

сѐва̑п , *   сева́па , m.   vide   задужбина :   учинио севап ; севап  је удијелити сиромаху .

Речник косовско-метохиског дијалекта

сева̑п , сева̑па  м.   богоугодно дело :   За Божи̑ сева̑п .  — Да̏о му за сева̑п .  — Сева̑п  ти је.  — Сева̑п  си учини̏јо што си оно̏ме сирома̏у да̏о.  — Реч је арап.   sevab  им. награда коју бог даје за добро дело, похвала која се добија на небу за добро дело на земљи, праведност, исправност, истинитост ; праведан поступак ; исправно мишљење .  — У В.  и у Br. Iv.   sèvȃp , sevápa  м.

Речник говора јужне Србије

сева́п  м   ( ар. )   ( тур.   sevap )   добро дело.   „Учи́ни једь́н сева́п и помо́гни на ово́ј де́те”   ( Бујановац ).

Речник дубровачког говора

сѐва̄п , -а́па  м   добро дјело.  –   Сѐва̄п ти је то̑ да̏т ко̀јо̄н сиро̀машици.

Речник говора Прошћења

сѐва̄п , -а́па , м.  — доброчинство, добро дјело.  –   Севап му је помоћи.