си̏лан и си̑лан, си̏лна и си̑лна, си̏лно и си̑лно прид.отужан, који заудара: Ово̑ ма̏сло и̏ма не̏ку си̏лну да̏у, не мо̏же да се је̑. — Ову слани̏ну не мо̏гу, млого ми си̏лна(тј. отужна). — Си̏лан гу ми̏рис. — Си̑лно је кад се је̑. — Си̑лно мири̏ше. — У В. и Br. Iv. sȉlan, sȉlna прид., али ове варианте у значењу немају.
Речник дубровачког говора
си̏лан, лна, -лно придј.жесток (односи се на храну). – Ју́ха о̀д рибе̄ би би́ла до̀бра да ни́је ова̀ко̄ си̏лна.
Речник говора Прошћења
си̏лан, -лна, -о — моћан, снажан и развијен човјек, добар, човјечан. — Силан је то чоек.