Српски рјечник

тѐсти̑р , *   тести́ра , m.
1.
  die Frеisprechung (eines Lehrburschen) , emancipatio (?) : је ли узео тестир ?   дао му је тестир . cf.   справа   [2] .
2.
  Erlaubniß , venia , licentia  [ vide   допуштење ]; [ cf.   слободан   2 ]: Не могу ти дати   Биограда  | Без тестира  царева везира  — Је ли тестир  мало поиграти .

Речник косовско-метохиског дијалекта

тести̑р , а  м.   усмено или писмено ослобођење шегрта, право да неко може слободно обављати известан занат, пошто је одслужио ученички рок :   У̏зео тести̑р .  — У В. и Br. Iv.   tèstîr , testíra  м.  Реч је компонована од перс.   dest   рука  и суф. ur , destur  им.  Кад се ова реч изговара по арап.  начину гласи dustur  им.   везир чија власт важи ; врховни поглавица вере ; главна књига ; главна правила једне науке ; кодекс закона Османског царства ; допуштење , одобрење .