топу̏з, а м.буџа у правом и пренесеном смислу: Ако не̑ће добре̑м, ме топу̏з ћу му узе̑с. — Не мо̏же све ме топу̏з кај ти што вели̑ш. — Топу̏з ћеш да ми га узне̑ш. — Често рекну: А̏јт, е топу̏з! — У В. и Br. Iv.tòpuz м.Тур.topuz од арап.debbusврста старинског оружја код кога је на горњем делу била обично гвоздена кугла
насађена на дрвено држаље. Фиг. дежмекаст човек.