ша̑ра, ша̄ре̑ и ша̑ре ж. 1. цртеж, урнек, мустра: Е, боји̑м се да истру̏јем ћу ша̑ру (каже се кад неко ради без много удешавања, из своје главе и без цртежа или не пазећи). — Су̑то, и̏ди у̏зми ми од Та̄де̑ ону̑ ша̑ру за чара̏пе. — Ра̑димо свакоја̑ке ша̑ре.— 2. ша̑ра ж. лој: Кӯпи̏јо ме̑со сол ша̑ра.— 3. ша̏ра и ша̑ра ж. тестера: Пресе̑чи ми ову̑ штицу сас ту ша̏ру. — У Br. Iv. 1. šàra ж. 1), 2. и 3. значење ове речи налази се и у арнаут. šarr, а лат. serra. Нека се испор. арап. minšara тестера, бичкија.
ша́ра ж боја. – У пр̀во̄му пра̑њу ће се ша́ра ди̏гнут.