ћески̑н прид. непром. брз, супротно од де̄мбе̑л: Мло̏го је ћески̑н чо̏век. — Тако̑га ћески̑н инса̑на о̏чи ми ви̏деле не̑су. — Ћески̑н ко̑њ, мага̏ре и сл. — Ћески̑н ајду̑к дауџи̏ју обеси (нар. посл. тј. хитар и вешт лупеж пред судом не само што се извуче од казне, него доведе свог тужиоца на оптуженичку клупу). — У RJA. ćèskin прид., али тамо ово значење није истакнуто. Тур. qesqin прид. оштар, наоштрен; који
пробија, буши; љут, јак; вредан, брз, експедитиван. = Као имен.:оштрица.