РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

љу̑т, љу́та, то (љу̑ти̑, та̑, то̑ adv.љу̑то, comp. љу̏ћи̑) 1. н. п. сирће, ракија, шипак, рен, herb, acerbus. [cf. оштар 2, ћескин]. 2. erboßt, iratus, exacerbatus. [vide иједак]. cf. љутит, срдит. 3. böse, saevus, н. п. љута гуја. cf. жесток. 4. н. п. љути сиромах, äußerst arm, miserrimus: Топал паша љута страшивица — У пићу је љута пијаница. 5. љу́то гвожђе, spröde, durus. cf. [vide] крт [2].

Речник косовско-метохиског дијалекта

љу̏т, љу̑та, љу̑то прид. који пали слузокожу на језику и на другим деловима тела. Фиг.љу̑та сироти̏ња, љу̑ти сирома̑шак, љу̑та сироти̏ца. — Шта ћy да ра̑дим, ја сироти̏ца љу̑та! — Еј, што не̑мам једно дрво, ја̑ сироти̏ца љу̑та, да га уда̏рим, да му ка̑жем рабо̏ту. — Све се дру̑жи сас оне̑ љу̑те јарама̏зе. — Љу̑та зима, љу̑ти кија̑мет. — Љy̑то ку̏че, љу̑т пас, који уједа. — Љу̑ти ка̏мен, тврди камен. — Љу̑то гво̑јзе, љу̑т че̏лик, крт, који се лако ломи. — У В. и у RJA. 1 ļȗt прид.

Речник дубровачког говора

љу̑т, љу́та, љу̑то придј. кисео. – Јѐсу ли о̀ве̄ ја̏буке љу̑те? – То̑ је љу̀та̄ на̀ра̄нча. – На̀ра̄нча је би́ла љу́та.

Речник говора Прошћења

љу̑т, -у́та, -о — 1. зао, пргав, оштар човјек. 2. кисјело. — Ово млијеко љуто. Љута ли је паприка. 3. тврд и јак. — Љуто гвожђе, не може се обрађивати.