Речник косовско-метохиског дијалекта

Бо̑г, Бо̏га м. У В. тако исто. Овде се наводе неколико сталних израза са необичнијим и специјалним значењем. 1. у клетви: Бо̑г једа̑н и Бо̑г је једа̑н= бога ми. — 2. још како, врло радо: Она га о̏ће и за̏ бога. — Узела би те и за̏ бога. Бањ. — 3. никако, ни за живу главу: Не̑ће га ни за̏ бога. — 4. срећом: Но на̏ бога, до̑ђе он те ме и̏збави из апса̏не. (У В. Бо̑г 4), RJA. Bôg II). — 5. место куда? в. угуро̑ла: Ако бо̑г да? (В. Бог 7), RJA. Bôg 4. d.). — 6. нема, други пут: да̏ће бо̑г, каже се детету или просјаку кад тражи а онај од кога се тражи нема или неће да да̑. — 7. Кад се напија, наздравља: Здра̏в си (за оба пола). — О̏д бога ти здравље! — 8. у клетвама: Бо̏га ми, тако ми Бо̏га! Та̏ко ти Бо̏га! Бо̏гме! — Да ме уби̏је Бо̑г. — Бо̑г га пора̄зи̑јо. — 9. Бо̑г ти а ду̑ша ти. — 10. Жи̏в ти Бо̑г! Заклињу и питају жене: Жи̏в ти Бо̑г! — Жи̑ ми Бо̑г одговарају. — 11. изгледа, чини се, веле: Бо̑зна. — 12. До̑ бога и до дӯше̑. — 13. О̏д бога да на̑ђеш! — Уби̏јо те бо̑г! Бо̑г му вра̑т сломи̏јо, или кад свој свога куне: Бо̑г те не уби̏јо. — Бо̑г те пора̄зи̏јо! — Да ме пора̑зи Бо̑г! — 14. О̏д Бога наша̏о и да о̏д Бога на̑ђе. — 15. Што Бо̑г да. — 16. Са̏н је ла̏жа а Бо̑г је и̏стина. — 17. Бо̑г, па ти. — Каже се кад се неко моли. — 18. Све је до̏бро што је о̏д бога. — 19. Ништа по̏д богом нема. — Ни̏шта под ја̑ким бо̏гом не је̑. — 20. Мо̏ли бо̏га, кога мо̏лиш, каже се у смислу хвали бога или захвали што је неко дошао иначе свашта би било. Исто значи и: Фа̑ли бо̏га. — 21. Ни за шта: За пра бо̏га, на пра̑вде бо̏га. — 22. најбоље: Кај Бо̑г што о̏ће. — 23. Жа̏ли бо̏же моју му̏ку. — 24. Кад се изговори грешна мисао каже се: Бо̏же ме опро̏сти или Бо̏же опро̏сти. — 25. кад се са жаљењем помене покојник: Бо̑г да га прости! Бо̑г да ји̑ про̏сти. — 26. као нечастиви: Кај буди бо̑г с нама. Исто се каже и кад се чуди или освешћује: Бу̏ди бог с нама. — 27. кад се неко хоће да дозове к себи или скрене пажња на озбиљност ситуације каже се: Бо̑г с то̏бом! — 28. категоричко порицање: Не, ни дао Бо̑г! — 29. и којекако: И бо̏же помо̏зи.А̏јде то̑ је још и бо̏же помо̑зи, но оно дру̏го је у руке да га не узне̑ш. — 30. кад се нечега отреса, ратосиља: Да Бо̏к сачува! — 31. кад се са захвалношћу помиње неко или неки посао, каже се: Да Бо̏к помо̏же. — Је̏досмо, фала и да Бо̏к помо̏же! — 32. Изриче се сумња: Да Бо̑г да, ама не на̑дам се! — 33. Како је бо̄ни̑к? — Даће Бо̑г да би̏дне бо̏ље. — 34. на растанку: Збо̏гом остани, оста̑јте. Одговара се: Збо̏гом поша̑о и у добри̑ ча̏с. — 35. На поздраве: добро ју̏тро, добро ве̏че; помози и пома̑га Бо̑г, одговара се: До̏бро ти Бо̑г да, Бо̑г ти помо̏го или Бо̑г ти до̏бро да̑о.